TEKLAREKA

Prvi stubac, piše MIŠA JOVANOVIĆ, preuzeto iz KRAGUJEVAČKE novine

Poslednja anketa „Mreže za poslovnu podršku” na uzorku od 224 privatne kompanije u 17 gradova i opština pokazala je da je poslovanje u Srbiji u osam meseci tekuće godine značajno rizičnije nego u prethodnoj 2014. godini.

Više od polovine anketiranih menadžera u 12 privrednih grana, koje ukupno zapošljavaju 12.992 osobe, ocenilo je ovog septembra da se uslovi nisu popravili u odnosu na godinu dana ranije, dok je trećina uslove ocenila kao iste.

Menadžeri su istakli da je danas nesigurnije poslovati u Srbiji nego pre godinu dana, a takvu ocenu argumentuju padom prometa i prihoda kompanije, povećanjem lokalnih nameta na poslovanje, sve težom procenom hoće li isporučena roba biti i naplaćena, sve većim pritiskom birokratije, kao i skupim bankarskim kreditima, a istovremeno visokim kamatama za kašnjenje u plaćanjima državi...

Osim pobrojanog, dva razloga zaslužuju posebnu pažnju. Prvi je zapažanje anketiranih privrednika da su i centrale inostranih kompanija nezadovoljne radom svojih firmi u Srbiji. Naime, navode domaći menadžeri, inostranim centralama teško je objasniti zašto su u Srbiji prihodi tako mali, iako je ovde uložen ozbiljan kapital. Neke od stranih kompanija ograničile su svoje poslovanja u Srbiji, druge su odustale od daljih ulaganja, a ima i onih koje razmatraju opciju da zatvore svoje ovdašnje filijale i da robu u Srbiju plasiraju iz susednih zemalja, gde je poslovanje jeftinije.

Drugi razlog definisan je kao rast nelojalne konkurencije, jer propali preduzetnici veoma često nastavljaju da rade u sivoj zoni. Menadžeri kažu da na terenu ima sve više slučajeva da pojedinci čije su firme propale zbog gubitaka nastavljaju da se bave istom ili sličnim delatnostima u gradovima ili opštinama gde žive. Vlasnici često zatvore firmu i nastave da prodaju robu ili plasiraju usluge u sivoj zoni, jer tako mogu da budu jeftiniji od firmi koje legalno posluju. Problem je što to uglavnom rade – nekažnjeno.

Zaključak ovog istraživanja tim „Mreže za poslovnu podršku” svodi u rečenicu jednog od direktora anketirane kragujevačke firme:

„Došlo je vreme kada je bolje ne ulagati novac i na raditi ništa legalno, jer su šanse da taj novac izgubite i propadnete duplo veće nego šanse da uspete da nešto minimalno zaradite.“

Po svemu ovome nameću se još neki nepovoljni zaključci.

Pre svega, iz pobrojanog, svako iole zainteresovan za „krvnu sliku“ srpske privrede može da uoči kako se među uzrocima malo šta može podvesti pod uticaj svetske ekonomske krize ili na uticaje sa strane. Naprotiv, adresa na koju se odnosi najveći broj uslova gorih nego u godini ranije jeste vlast, državna ili lokalna, svejedno.

Takođe, ovakvim podacima sakupljenim od respektivnog broja privatnih preduzeća balon optimizma oficijelnih kreatora srpske privredne scene uveliko se pokazuje kao virtuelno napunjen dobrim očekivanjima i lepim pričama. Realna slika, očito, bitno se razlikuje od političarskog prikazivanja stvarnosti. Drugim rečima, bajkopisac je takvu scenu odavno opisao kao „car je go!“ - samo što to neko treba javno i da obnaroduje. Menadžeri su rekli svoje, ali njihov glas je u javnosti prigušen – jer nije na istom fonu sa oficijelnom politikom.