TEKLAREKA

ŠUMADINAC PALI TOPA JEROPLANA DA POKOPA

Kragujevac je po mnogo čemu prvi u istoriji savremene Srbije. Baš ovde, sa Metinog brda, prvi put je artiljerijskom vatrom oboren neprijateljski avion na ovim prostorima. Ovaj podvig izveo je redov Radoje Raka Ljutovac 30. (17. po starom kalendaru) septembra 1915. godine.

Raka je rođen u Levču, na padinama Blagotine, u selu Poljni, 16. septembra 1887. godine. Njegov otac Vule i majka Mirosava bili su zemljoradnici. Četiri razreda osnovne škole završio je u rodnom selu, a roditelji su odlučili da ga daju na zanat u obližnji Trstenik. Postao je prvo trgovački šegrt, a pred izbijanje Prvog balkanskog rata „dogurao” je i do trgovačkog pomoćnika.

Redovni vojni rok odslužio je u konjičkoj artiljeriji i u oba balkanska rata borio se u sastavu konjičkog artiljerijskog diviziona.

Kako to često kod nas biva, u vojna dokumenta uveden je pogrešno kao Radivoje Ljutovac.

Početak Velikog rata Raka Ljutovac dočekao je kao tobdžija u dopunskoj bateriji Šumadijskog artiljerijskog puka „Tanasko Rajić” koji je bio u sastavu proslavljene Šumadijske divizije. Po osnivanju protivaeroplanske baterije (tri topovska voda i dva mitraljeza) na Metinom brdu, Raka je premešten u novoosnovanu jedinicu.

Sobalio ga iz prve

Kragujevac kao ratna prestonica Srbije, u kojem su bili smešteni

Vrhovna komanda srpske vojske (u zgradi Okružnog načelstva - današnji sud), vladari kralj Petar i regent Aleksandar, brojni saveznički vojni atašei i strani dopisnici, kao i Vojno-tehnički zavod, više puta je bombardovan tokom leta i jeseni 1915. godine.

Topovi kojima je raspolagala protivaeroplanska baterija nisu bili protivavionski, već prerađeni zarobljeni turski topovi u Prvom balkanskom ratu tipa „krup M 1904” koji su bili postavljeni na improvizovanim drvenim postoljima koja su im omogućavala gađanje vazdušnih ciljeva. Ova postolja konstruisao je francuski kapetan

Mortire u VTZ-u.

Tog 30. septembra 1915. godine Kragujevac je napalo sedam nemačkih aviona. Pojavili su se izjutra oko pola osam iz pravca Lapova, Jagodine i Velike Morave.  Najavile su ih sirene iz Vojnotehničkog-zavoda i obližnjih mlinova. Avioni su na grad bacili 45 bombi, na sam Zavod 16, osam na železničku stanicu, a ostatak na civilne ciljeve.

Bomba koja je pala kod kapije Vojne fabrike ubila je redova Ostoju Pavlović. Bombe bačene na stanicu pale su u dvorište trgovca Fefermana, na skladišta i magacine i ranile su dva stražara. Od bombi koje su pale na grad poginuli su Mata Filipović, sudija u penziji, Blagoje Spasić, trgovac iz Beograda i dete bakalina Golića. Ukupno je bilo pet mrtvih i deset ranjenih vojnika i civila.

Avion koji je oborio Raka Ljutovac pojavio se iz pravca Petrovca. U pitanju je bila letelica marke „rumpler C 1” koja je kružila nad gradom bacajući bombe.

U tom trenutku kod prvog topa prvog voda protivaeroplanske baterije zatekao se Raka Ljutovac kao nišandžija (zabeleženo je da je u posadi topa bio i tempirač Miloš Stepanović iz Velike Sugubine) i na znak komandira smesta otvorio vatru. Pogodio ga je već prvom granatom.

Po nekim kasnijim pričama, Ljutovac je kao iskusni lovac doviknu komandiru:

„Bre, to treba tući kroz samu cev i to kao zeca u trku ili pticu u letu. Ma, pred njega!”.

Bez ikakvih posebnih nišanskih sprava Raka je prvi na ovim prostorima oborio neprijateljski vazduhoplov.

Avion je planuo i vratolomnom brzinom se srušio u sam centar grada. Pao je u glavnu ulicu ispred kuće broj 40, u neposrednom „komšiluku” gde je živeo regent Aleksandar.

Veličanstven i strašan prizor

U Ljutovčevoj jedinici je nastalo veselje, a komandir mu je dao konja da ode do mesta gde je pao avion. Kragujevčani su ubrzo saznali da ga je baš on oborio i grabili su se ko će pre da mu čestita. Kao pravi časni ratnik Raka Ljutovac je stao mirno pored olupine, salutirao i tako vojnički pozdravio pale neprijatelje.

A na kaldrmi je ležao uništen avion koji je još goreo.

U svom ratnom dnevniku divizijski đeneral Dobrosav J. Milenković, jedan od komandanata Šumadijske divizije, ostavio je autentičan zapis o ovom događaju:

„Ovde u Kragujevcu 17. septembra prisustvujem jedinstvenom momentu u životu; posmatram kako se u plamenu austrijski avion survava pogođen našim haubičkim zrnom. Veličanstven i strašan prizor ujedno. Avijatičari ispečeni, jedva im se lice raspoznaje, udovi im sasvim izgoreli. Jezovita slika. Krv se ledi, kosa se diže”, napisao je Milenković.

Utvrđeno je da su poginuli nemački piloti bili kapetan Kurt fon Šefer i oficirski pripravnik Oto Kiš. Kod njih su nađena uputstva za akciju u kojima je stajalo da je cilj njihove „misije” bio južni deo grada. Olupina aviona odvučena je u krug Vojno-tehničkog zavoda koji je i bio cilj njenog bombardovanja.

Za ovaj podvig Raka Ljutovac odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima i unapređen u čin kaplara.

Zoran MIŠIĆ

DALJA SUDBINA SLAVNOG TOBDžIJE

Počasni gost na tribinama

Raka Ljutovac borio se kao artiljerac i na Solunskom frontu u čijem je proboju učestvovao. Dogurao je do čina narednika. Po demobilizaciji bavio se trgovinom. Prvo je kolicima obilazio vašare, a potom je u Trsteniku otvorio radnju sa mešovitom robom.

Između dva svetska rata datum kada je oborio prvi neprijateljski avion uzet je za krsnu slavu Protivvazdušne artiljerije Kraljevine Jugoslavije. U to vreme Ljutovac je bio često pozivan na razne vojne proslave. Na revijama trupa kraljevske vojske često je bio počasni gost na tribinama sa generalima i drugim uglednim zvanicama. Primao je strane delegacije u Beogradu i Kruševcu. Slavila ga je i kraljevska porodica, a bio je prijatelj sa vojvodom Živojinom Mišićem.

Posle Drugog svetskog rata bio je počasni gost na predavanju kragujevačkog Narodnog univerziteta  30. septembra 1963. godine na temu „Prvo naše ratno obaranje neprijateljskog aviona iznad Kragujevca, 30. septembra 1915. godine”. Predavač je bio Dragan Vojinović, publicista iz Beograda.

Radoje Raka Ljutovac ženio se dva puta, ali nije imao potomaka. Preminuo je 1968. godine u Trsteniku.