TEKLAREKA

Prvi stubac, MIROSLAV JOVANOVIĆ,  NOVINE KRAGUJEVAČKE

Jeste li čuli kako su zaposleni u prosveti reagovali na vest da će, koliko već početkom decembra, dobiti po šest hiljada dinara jednokratne novčane pomoći? Nažalost, to nije „za štampu”, a nije ni pedagoški citirati pogan rečnik ljudi koji nam obrazuju i vaspitavaju decu.

Ipak je nerazjašnjeno kome se više „obraćaju”, da li premijeru i ministru, ili svojim sindikatima koji ih zastupaju pred državom, ali svakako se pitaju zašto su zimus i proletos onoliko štrajkovali? Da bi umesto niskih plata i srozanog društvenog položaja, što ne spori niko ni iz vlasti, sada dobili „odgovor” za novo ponižavanje? Šest hiljada! Pa to je, kažu, mesečno umanjenje plata koje je na snazi već godinu dana.

Prosvetari dobro pamte da im je vlast kao jednu od ponuda, koja je i potpisana od strane vlade i sindikata, za prekid štrajka obećala po prosečnu zaradu. Bili su strpljivi i čekali tu pomoć i usput slušali premijerove reči sažaljenja što su učitelji i profesori tako malo plaćeni, ali na kraju – kad je stidljivo saopšten iznos „milostinje” – više su razočarani u svoje sindikate nego u Vladu i Vučića. Logično, uobičajeno je da vlast ne drži obećanja i ne poštuje dogovore, uvek kada to može, ali „ne ide im u glavu” kako su „borci za njihova prava” prihvatili nešto što, u najmanju ruku, vređa dostojanstvo.

Naime, kako su izvestili beogradski mediji, reprezentativni sindikati u prosveti, nakon razgovora sa Vučićem i Verbićem, prihvatili su ponudu, a jedan od sindikalnih funkcionera izjavio je: „Jednokratna pomoć biće svega šest hiljada dinara. Za nas je to malo, ali oko toga ne možemo da pregovaramo, to je ponuda na stolu, toliko Vlada može da nam pomogne”.

Uzgred je najavljeno da će plate u prosveti biti povećane pet posto, mada je i to neizvesno sve dok „ememefovci” ne napuste Beograd. Znači, vratiće se polovina od prošlogodišnjeg umanjenja, pa će prosvetari verovatno morati da sačekaju 2017. ili neku narednu godinu da bi im zarade ponovo došle do nivoa iz oktobra 2014.Toliko o brizi za njihov bolji materijalni položaj.

I zaposlenima u zdravstvu najavljeno je da će biti „pomaka”, ali nema reči ni koliko, ni kome. Među državnim nameštenicima najmanje nade za koju kintu pride imaju policajci i vojnici jer, kako reče premijer, ovi strogi tipovi iz MMF-a kod njih - nešto zatežu. A šta tek reći o penzijama? One su, prvo, selektivno umanjene, a sada se najavljuje povećanje „na kašičicu”, ali opet selektivno. Ako se može razabrati ono što iz Vlade govore, veći „dodatak” biće na najniže mirovine.

Pošto se Ustavni sud još nije oglasio na žalbe penzionerskih udruženja da je kresanje penzija nezakonito, i bez tumačenja visokih istanci o modelu „selektivno smanji, pa selektivno povećaj” jasno je da se bitno remeti ceo penzijski sistem.. Ako je visina primanja tačno utvrđena prema propisanim kriterijumima, država ovakvim intervencijama praktično anulira parametre kojima se do u dinar određuje šta kome pripada po osnovu „minulog rada”.

Na kraju, neka se, bre, konačno završi i ovo sa MMF-om i platama, i penzijama, i javnim sektorom, pa neka svako gleda gde ga je država smestila, neka se buni ili sa tim miri, jer već dojadiše sa obećanjima, nadvlačenjima, računanjima. Uostalom, postoji i nedržavni, realni sektor, koji na svojoj grbači nosi sve ove budžetski izdržavane, ali toliko je zajahan da sve više tone. To, međutim, ne stiže na dnevni red Vlade.