Nedeljnik, NOVINE KRAGUJEVAČKE

Manipulisanje informacijama staro je koliko i informacija, bar u onom vidu da je ona novost koju treba prezentovati javnosti jer je od značaja za građane.

Čak ako se i kao ekstrem odstrani agitpropovsko delovanje za koje su angažovane čitave mašinerije mahera za specijalna oblikovanja javnog mnjenja, i u proklamovanim demokratskim sistemima sam izbor i način plasiranja novosti vrlo često je takav da je manipulatorski. Naravno, najčešći interes je politički.

Jednim takvim oprobanim „trikom” prethodnih dana poslužio se i srpski premijer Aleksandar Vučić. On je više puta, ushićeno i slavodobitno, ponovio da je industrijska proizvodnja u zemlji ovoga maja za 17,7 posto bila veća nego u  maju 2014. godine. Da se razumemo, ništa premijer, daleko bilo, nije slagao. Do tog podatka došao je i javno saopštio Republički zavod za statistiku.

Šta je onda sporno, odnosno manipulatorsko u Vučićevom hvalospevu?

Sporno je, bolje reći neprimereno, obim industrijske proizvodnje u maju 2015. porediti sa majom 2014. godine, jer se valjda svi sećamo da je Srbija tokom tog prošlogodišnjeg meseca velikim delom bila poplavljena i potopljena. Drugim rečima, nije dobra „jedinica mere”, jer je zbog prirodne katastrofe ta ista industrija u maju 2014. za sedam posto bila manja nego godinu dana ranije i čak 13 posto ispod proseka za celu 2013. Isti trend, mada u manjem obimu, zabeležen je i prošlogodišnjeg juna.

Da je maj 2014. rđav parametar na posredan način potvrđuje i Zavod za statistiku,  objašnjenjem da su na majski rast industrijske proizvodnje 2015. „najveći uticaj imali proizvodnja električne energije i eksploatacija uglja”. Sasvim logično, jer su prošle godine kopovi uglja i rad termoelektrana, posebno u Obrenovcu i Kostolcu, zbog poplava bili skoro paralisani.

Zanimljivo je, međutim, da je premijer Vučić, iako skoro svakog dana ima nešto da kaže građanima, prvi put ove godine pomenuo kretanje proizvodnje u industriji, jer mu je glavna tema – smanjenje budžetskog deficita, kao rezultat menjih penzija i plata, uvećanih poreskih zahvatanja, posebno kroz akcize, kresanja kapitalnih investicija itd.

A zašto se Vučić do sada nije hvalio  rastom industrije? Zato što nije mogao, podaci mu to nisu dopuštali, jer zvanična statistika kaže da je najvažniji sektor proizvodnje i u periodu januar – april i u periodu januar – mart 2015.

imao pad od jedan i po, odnosno dva posto u odnosu na iste prošlogodišnje mesece. Onda je došao maj, kada se sve „obrnulo”, na žalost samo statistički, ali ne realno – za navedenih 17,7 procenata.

Dakle, premijer je „obradovao” građane tako što im  je informacije servirao selektivno, samo onda kada su one bile „dobre” po njega i Vladu, čime je svakako u javnosti ubrao političke poene, ali je tu istu javnost doveo u zabludu. Kamo sreće da je srpska industrija realno uznapredovala toliko koliko je premijer rekao, jer onda bismo zaista imali razloga za optimizam. Garantovano će i podaci za jun, koji će biti prezentovani krajem ovog meseca, opet pokazivati rast, bilo da se meri mesec na mesec ili ovogodišnje i prošlogodišnje polugodište, samo sada u nešto manjem procentu, jer su majsko-junske posledice iz 2014. zbog poplava srozale nivo proizvodnje u industriji, pa svako poređenje s tim periodom ne daje realnu sliku.

Sve se ovo moralo reći jer Zakon o javnom informisanju, koji je prošlog leta usvojila upravo sadašnja vlast, medijima decidirano nalaže „da se javni interes u oblasti informisanja ostvaruje kroz istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije”.

Zadatak obavljen.