TEKLAREKA

Neumorni skakači na kragujevačkim bazenima

Već decenijama poprište najsmelijih gradskih faca su gradski bazeni i čuvena skakoanica. Ko sme nek’ slobodno izvoli, ali sem hrabrosti za ovakav „letnji provod” potrebna je i ne mala veština. Svakoga dana u predvečernjim časovima šačica najsmelijih prkosi gravitaciji, bliskom „susretu” sa vodom... po mnogima i „zdravom razumu”. Tu je i publika, koja ume da pohvali, ali i ismeje nekog ko je „roknuo dasku”.

Stariji pamte slavne skakače koji su punili gradske bazene: Jazu (znate „ono” sa mušicom u letu), braću Belce, Nendžu, Vitu, Vojčeta, Cou Klajneta... U to vreme skakalo se ko, kada i koliko hoće. No, sada je to poprilično izmenjeno.

- Danas se skokovima i skakačima poklanja veća pažnja, a zbog novih pravila na sportskim manifestacijama bezbednost je podignuta na viši nivo. Skokovi se obavljaju samo kada je kraj bazena prisutan neko stručan, iz kluba Ekstremnih sportova Kragujevac, ili sportskog centra, pojašnjava Marko Pavlović, direktor Sportskog centra „Park”, najpoznatiji KG skakač i patrijarh ovdašnjeg haj dajvinga.

Sem njega, koji nesebično svoje umeće deli sa „snagama koje tek pristižu”, tu su i spasioci koji regulišu rad skakaonica, i narodski rečeno, „da neko nekome ne padne na glavu”.

Nova vremena izrodila su i nove skakače.

- Mlađe generacije, da ne koristimo žargonkske izraze, sve su hrabrije. Danas skače i puno devojčica i devojaka, što je nekada bila prava retkost. Sadašnji klinci gledaju da se dokažu na mnogo načina, a skokovi su sigurno jedna od tih vrsta dokazivanja, zaključuje naš sagovornik.

Da je u pravu dokazuju redovi od po dvadesetak metara, naročito na dasci i nižim skakonicama čim se iste otvore. Svuda u svetu one se zovu (po visini) pet, sedam, deset metara, a jedino u Kragujevcu: prva, druga, treća.

I nema avremena za gubljenje. Jedan od najagilnijih koji živi za trenutak kada se skakaonice i daska puste u pogon je mlađani Sava Đupurdija (12) iz obližnjeg Vašarišta koji je specijalno za nas „pripremio i servirao” salto unapred sa polu vijkom. Elegantno. Sava skače već tri godine, a ne krije da je mnoge cake naučio od spasioca Simića.

- Volim ovo. Ekstra je, priča Sava dok juri da ponovo zauzme mesto na dasci.

- Samouvrenije, pazi na noge, auuu al’ ti je stav, dobacuje gledalište dok skakači zauzimaju mesta na prvoj, drugoj, trećoj

Spasioci regulišu skokove k’o neka vrsta bazenskih saobraćajaca.

Tu je i šesnaestogodišnja Anđela iz Nikšića. Pred nama je imala svoj skakački debi. Prvi put se osmelila sa prve, aonda, uz ovacije publike, i sa druge. Bravo. No, ne manjka joj hrabrosti, skakačkog čojstva i junaštva i Anđela kreće ka trećoj. Osmeh za foto reportera i skok sa 10 metara. Aplauzi i iskrena čestitanja. Prvo, pa odmah treća, e to se ne viđa svaki dan.

Tu je i mlađani Filip Marjanović, koji bi da pokaže neke nove cake. Marko mu prvo objašnjava, pa onda vežbaju na ivici bazena. tek kad oceni da je spreman i zna da „izvede”dobija dozvolu da to „praktikuje” sa skakaonice.

Pa, red lasta, prelom, bomba, salto napred, nazad...

Spasilac Nenad Miljojković Kure za sladokusce (i medije) izvodi dupli pregib.

Prva, druga, treća... Povratni salto, daska (samo puca), na noge, na glavu, ko kako voli, sme i ume. Uplašiš se samo kad gledaš, ali mladost prkosi gravitaciji i razumu.

Z. MIŠIĆ