TEKLAREKA

Plemenita akcija nekadašnjih gimnazijalaca

 Veliki kineski pesnik je pola milenijuma pre Hrista nadahnuto zapisao: „Ako razmišljaš godinu dana unapred, posej seme, ali ako misliš deset godina unapred, zasadi drvo”, dok poslovično mudri Englezi imaju narodnu izreku koja glasi: „ Onaj ko sadi drvo ne voli samo sebe, nego i druge”.

Očigledno ovim i drugim plemenitim razlozima (ruko)vodili su se nekadašnji gimazijalci (generacija koja je maturirala 1964. godine) koji su prošle srede u Spomen parku Šumarice zasadili sedam breza i 131 stablo bora. I nije im to prvi put. Ova generacija je još 1974. godine, kada su obeležavali desetogodišnjicu mature, zasadila sedam breza sa željom da tako iniciraju „Brezov gaj” u Šumaricama, koji ne bi bio samo podsećanje na njihovu školsku generaciju već i na opštu polzu i lepotu svim posetiocima Spomen parka.

Ni brojke nisu nasumične, naprotiv simbolične su: broj breza označava sedam odeljenja koliko je bilo u njihovoj maturantskoj generaciji, a 131 hronološki red u istoriji Gimnazije, odnosno koja su generacija maturanata bili „po redu” od osnivanja ove naše najslavnije škole.

Ideja lepa i plemenita, ali, na žalost, ispostavilo se - kod nas teško „održiva”. Nebriga, bahatost i brojni huligani stalno su uništavali zasade. No, ni prekaljeni maturanti „klase 1964.” nisu odustajali. Nastavili su da sade po sedam breza i tokom svih narednih maturantskih sureta kada su obeležavali 15, 20 i 25 godina. Obeležavajući 30 godina mature 1994. godine zasadili su, opet simbolično, 30 mladih breza, kako bi konačno formirali svoj odavno planiran „Brezov gaj” kao neizbrisiv trag budućim naraštajima...

Ali, opet džabe. Posle samo nekoliko dana neko je „povadio”sve sadnice i „preselio” na svoj placi ili dvorište. Sramota... ali, ponovo nisu poklekli. Tako je bilo i prošle nedelje kada se u Šumaricama okupilo više od trideset predstavnika generacije. Ne samo sa ašovčićima i budačićima, već i sa potomcima, decom i unučićima.

- Nastavljamo gde smo i započeli. Na istom mestu kao pre više od četiri decenije ponovo ćemo zasaditi sedam brezinih stabala, a na poljani iznad, koja je potpuno ogolela, na lokaciji kod parkinga, poviše „Đačke humke”, posadićemo 131 stablo borića. Znajući kakvi su naši ljudi, u šta smo se, na žalost, uverili tokom prethodnih godina, da ne prezaju da lome, čupaju i kradu sa mesta koje je spomenik nevinim žrtvama fašizma, opredelili smo se za borove, nadajući se da te sadnice nisu toliko atraktivne ljudima da ih pokradu iz Šumarica, kaže Žika Trakić, jedan od učenika ove generacije i organizatora akcije.

Onda je poželeo da se slika za novine pored jedne jedine „preživele” breze iz njihovog prvog zasada od pre 41 godine.

Po mišljenju Trakića, u Šumaricama ima mnogo ogolelih mesta, livada i utrina i on se nada (a kontaktirali su i direktorku Gimnazije Slavicu Marković) da će njihov primer prihvatiti i druge generacije gimnazijskih maturanata - da pošumljavaju i oplemenjuju Šumarice.

Naš sagovornik i njegovi nekadašnji školski drugari ističu da je baš njihova generacija bila među pionirima organizacije „Mladih gorana gimanzije” (u ovoj školi od 1962. godine) koji su pošumljavali teritoriju Šumarica na potezu od spomenika Nade Naumović do humke „Čistača obuće”.

Sadašnja inicijativa naišla je na punu podršku nadležnih iz Spomen parka.

- Takve ideje i njihova realizacija uvek su dobrodošli, kaže direktor Slavoljub Jovanović, dok njegova pomoćnica Snežana Živanović Katić dodaje da se ova akcija idealno uklopila u njihovu „Za lepše lice Spomen parka”, koja se odvija u okviru javnih radova od 1. septembra do 1. decembra.

Nekadašnji maturanti Gimanzije razmahali su se sa ašovima i budacima i uz stručnu pomoć radnika Spomen parka očas obavili svoj plemeniti naum. Poučeni iskustvom iz ranijih godina, kada su sadili u nedoba (u sred leta), sada nisu ništa prepustili slučaju pa su dogovorili sa „Zelenilom” da novozasađena stabla budu polivena već sutradan. I dalje su sa poluvekovnim motom – „Vidimo se u brezovom gaju”.

Z. MIŠIĆ