Prvi stubac

 piše: MIROSLAV JOVANOVIĆ, NOVINE KRAGUJEVAČKE

 

Šta je sa Gradskim većem Kragujevca, popularnije – gradskom vladom, odnosno centralnim organom lokalne izvršne vlasti? Niti zbori, nit’ romori. Ne oglašava se, nema vesti o tome kakve odluke donosi, ni da li sprema nešto o čemu treba da se izjašnjava Skupština grada.

 

S druge strane, članovi Veća pojedinačno se mogu videti, što na televizijama, na ulici ili po prestižnim gradskim kafićima. Dakle, ovde su. Takođe se sporadično (ali provereno) čuje da ovo telo sa velikim ovlašćenjima održava sednice, što će reći – i dalje postoji i sastaje se. Povremeno se praktikuju i takozvane telefonske sednice, one „na brzaka”, kada se odluke donose dok su većnici „kud koji, mili moji”, samo što za javnost, a nju čine građani, nema informacija šta je Gradsko veće odlučilo, zaključilo i sl.

 

Nema vesti ni na sajtu grada Kragujevca. Tamo gde su izveštaji sa sednica GV, poslednji put zabeleženo je da je formirana komisija za procenu štete od požara, a to je bilo još kada se upalio šesti opštinski sprat. Pre toga stoji informacija od proletos da je „Gradsko veće usvojilo novu sistematizaciju u upravi”, a još pre toga „zimska vest” da je usvojen nacrt rebalansa budžeta?

 

Na gradskom sajtu postoji i „klik” koji se zove „informator o radu Gradskog veća”. Na njemu su mesečno prezentovane vesti, uredno i bez preskakanja, ali poslednji informator nosi datum 14. april 2015. godine. Posle toga – nema ništa.

 

Dakle, pitanje je sad – da li je Gradsko veće grada Kragujevca prešlo u ilegalu, odnosno tajno delovanje? Jeste da ilegalan u jednoj odrednici znači „onaj koji se skriva od vlasti”, pa bi u ovom slučaju bilo protiv „zdrave” logike da se vlast skriva sama od sebe, ali zašto ne bi važio i drugačiji rezon: da se dotična skriva od građana.

 

Ovo su, naravno, samo pitanja i pretpostavke – ali s razlogom, jer kada se pogleda dugačak spisak obaveza i ovlašćenja Gradskog veća, od kojih je mnogo toga što je bitno za funkcionisanje grada, onda se kao principijelno pitanje postavlja – šta zaista radi gradska vlada?

 

Nju, inače, po funkcijama čine gradonačelnik i njegov zamenik, oni istovremeno i predsedavaju radom, i još jedanaest članova koje je na predlog gradonačelnika postavila Skupština grada. Neki od njih su na „plaćenom radu”, i to dobro plaćenom, ostali, koji su zaposleni van gradske administracije, primaju dodatke – u visini plate za koju mnogi Kragujevčani rmbače po ceo mesec.

 

U poslovniku o radu Gradskog veća piše da se sednice održavaju po potrebi, a obavezno jednom mesečno (!) i mogu ih zakazati gradonačelnik, većina od ukupnog broja članova, ali i predsednik gradske Skupštine.

 

I, za kraj, šlag na torti.

 

U Odluci o Gradskom veću, u članu 22, piše da je njegov rad „dostupan javnosti” i da je „za javnost rada odgovoran gradonačelnik”. Potom se pojašnjava:

 

„Javnost rada obezbeđuje se pozivanjem predstavnika sredstava javnog informisanja na sednice Gradskog veća, izdavanjem saopštenja za javnost sa održanih sednica, održavanjem konferencija za štampu ili na drugi način”.

 

Sve je, znači, lepo predviđeno, regulisano i napisano. Gde onda koči, ili ko koči? U očekivanju odgovora, valja primetiti da Vlada u senci vrlo agilno izveštava javnost o svome radu, dok „vlade na suncu”, čije odluke imaju stvarno dejstvo u gradu, kao da nema.